Granica od grafena je filozofski roman u kome se prati sudbinska priča violiniste, stvaraoca i virtuoza na svom instrumentu.
On balansira na tankoj liniji između života i smrti, između sna i jave, opterećen balastom sopstvenog bitisanja.
Kada se čovek nadje izmedju sna i jave, izmedju prolaznosti i večnosti, počinje njegovo pravo putovanje.
Granica od grafena - Citati
Da li ste ikada bili sigurni da znate kuda idete i baš u tom trenutku skrenuli drugim putem?
„Taman kada pomislite da je pred vama zacrtan pravi put, ukaže se drugi. Tada, vođeni nekom nevidljivom silom, tražeći dobro u neizvesnom, više nesvesno nego svesno, izaberete baš taj drugi. Po njemu su razbacani kamenčići, oštri, dugi, bodu vam nežne tabane. Zagledani ste u svoju zvezdu, negde daleko na horizontu. Nije vam dobro, tabani bole, krvare, ali vi idete dalje, nošeni nadom, dok vam život poruke šalje, onako usputno, kradom. Neko se na tom putu spotakne i stane, proklinjući dane kada se odvažio da njime krene, a neko kao magare uporno gura, iako ga životna bura bez milosti udara o stene.”
Gde tražite svoju sreću?
U onome što imate, ili u onome što znate da podelite?
“U životu se ređaju dobre i loše stvari. Događaji u nama bude radoznalost, strepnju, radost, stres… Tako, kada nam dobro krene, kada nas vesela osećanja plene, mi se uljuškamo u našoj sreći, pa nam svaki gubitak, čak i onaj mali, izgleda mnogo veći. Sreća na mah je zlatni prah što ga vetar u trenu odnese i kratko traje, jer život uzima i daje. Zato treba delite sreću sa ljudima, treba voleti da i vas vole, pa će i buduće rane manje da bole. Ko to ne zna on postaje nezasit u svom htenju, što više ima to više želi a manje deli, pri tom se svakom novom poklonu sve manje raduje, jer ne zna kako je kada se gladuje. Tad nečastivi započinje svoje radnje, pa zadovoljstvo pretvara u hir, tuđu nesreću gleda kroz smeh, darežljivo svoje šestice deli, narušava duševni mir, bahate sve više uvlači u greh i tome se veseli. Ako čovek nije obazriv i smeran, darežljiv i bogougodan u svojoj sreći, nakon „velike sreće“ doživi potop najveći. Onaj ko zadovoljstvo traži u malim stvarima, ko ljubi bližnje svoje, ko bogatstvo gleda u svom znanju, ima sve šanse da pliva u blagostanju. “
Šta se u vama prvo slomi, ponos ili srce?
“Kada se tuga i ponos sudare, tad suze u kameno srce udare, pa ga ko planinska bujica lome. Ono će, ili smekšati pod naletom tuge, ili će ponosno gurati po svome do neke prilike druge, ako dotle ne pukne od tuge. Ponos je za čestite vrlina samo ukoliko znaju da uvide svoje greške. Ukoliko ne znaju, pretvara se u osude teške, pa onda do veka suze teše one što greše.”
“Sve što se događa oko nas, izaziva reakciju u nama. To je hrana za pticu koja se rađa, živi i raste negde duboko u našim grudima. Posle svakog smeha, besa, sreće, plača, postaje drugačija, veća i jača. Naše grudi su za nju tesne i ona preti da se otrgne i poleti. Na kraju, naša ptica se vine, tražeći svoje visine i ako se o njoj govori, polemiše, piše, leti sve više i više. Nekom je njeno perje šareno, neko je vidi kao žutu, neko kao tirkizno plavu i svi su u pravu. Ona i dalje raste i živi, dokle god ima sveta što joj se divi. Šta o njoj njen stvaralac misli, to nije ni važno. Važno je da ni on ne umire, sve dok njegovo delo, mistično, moćno i snažno, osvaja snove mladosti nove. “
A vi — nosite li u sebi pticu koja čeka da bude puštena?
Granica od grafena © 2026 Sva prava zadržana . Designed by Todor Zubac